Merljiv rezultat.

Allium test (test na crnom luku) je metoda kojom se ispituje genotoksičnost – sposobnost neke supstance da ošteti genetski materijal. Crni luk (Allium cepa) se koristi iz tri razloga: ima samo 16 hromozoma koji su krupni i lako vidljivi pod mikroskopom, ćelije korena se brzo umnožavaju, i biljne ćelije pokazuju odličnu korelaciju sa testovima na sisarima kada su izložene istim hemijskim agensima.

Test je preporučen kao standard od strane Royal Swedish Academy of Science (1973) i američkog GENE-TOX programa (1982) – što znači da je metodologija stara više od pola veka, dobro razumljena i međunarodno priznata.

Glavna prednost: omogućava procenu nivoa genotoksičnosti bez znanja o tome šta je tačno u vodi. To je presudno važno za testiranje vode iz česme ili posude, koja sadrži stotine hemijskih jedinjenja od kojih većinu nije moguće pojedinačno izmeriti analitičkim metodama.

Odlično pitanje.

MOLECULE posuda za vodu ne menja njen hemijski sastav – pijaća voda i dalje ostaje rastvor koji se sastoji pretežno od molekula H₂O uz otopljene minerale u vidu soli – najčešće bikarbonata kalcijuma (Ca(HCO₃)₂) i magnezijuma (Mg(HCO₃)₂), kao i hlorida, sulfata, natrijum- i kalijum-jona, te tragova silicijum-dioksida i azotnih jedinjenja, koji su po svojoj prirodi dijamagnetici.

MOLECULE posuda za vodu pomoću uređaja H2Q generiše promene fizičkih svojstava vode, u smislu smanjenja površinskog napona, i smanjenja Redox i Z (zeta) potencijala. Sve ovo za krajnji rezultat ima poboljšanje bioloških svojstava vode, njeno olakšano obavljanje fizioloških procesa u organizmu, od hidratacije, biohemijskih procesa, ćelijske razmene do održavanja transpiracionih procesa.

Uređaj H2Q u posudi MOLECULE vodu tretira plastoferitnom magnetnom površinom koja generiše naizmenično magnetno polje, odgovarajućeg frekventnog rasporeda, čime se omogućava potrebna ekranska polarizacija vode.

MOLECULE posuda za vodu pospešuje tzv. mikroklasterizaciju – to znači da sprečava stvaranje velikih klastera molekula vode i primesa. Umesto toga, uslovljava formiranje manjih molekularnih struktura, koje lakše učestvuju u fiziološkim procesima.

Te mikrogrupe molekula vode su najvažniji nosioci fizioloških procesa u telu kućnog ljubimca i lako se organizuju da obave unos hranljivih materija u ćeliju i iznesu iz ćelije ono što joj nije potrebno (detoksikacija).

MOLECULE posuda za vodu obezbeđuje nisku mutagenost i genotoksičnost tretirane vode, što znači da „čuva“ DNK vašeg kućnog ljubimca i pomaže u održavanju njegove stabilnosti i funkcije.

Zahvaljujući tome, voda postaje biološki kvalitetnija i učinkovitija, lakše prolazi kroz ćelijske membrane (bolja osmoza), što pomaže hidrataciji i opštem stanju organizma vašeg ljubimca.

Genotoksičnost je mera sposobnosti hemijskog agensa da dovede do oštećenja genetičkog materijala (DNK). Efekti mogu biti direktni ili indirektni, prolazni ili trajni.

Razlika u odnosu na „mutagenost“: mutagene supstance prouzrokuju nasledne promene koje se prenose na sledeću generaciju. Genotoksični efekti su širi pojam – uključuju i prolazna oštećenja koja organizam može popraviti.

U praksi, kada izveštaj kaže da uzorak vode ima „10% genotoksičnosti“, to znači da je 10% analiziranih ćelija pokazalo neki vid hromozomskog oštećenja posle izlaganja toj vodi. Što je manji broj, to je voda biološki bezbednija.

MMS – metil metan sulfonat – je laboratorijski standard, poznati mutagen koji se decenijama koristi u svim svetskim genotoksikološkim studijama (oznaka SIGMA M-4016).

Ne koristi se zato što „želimo“ da nešto ošteti DNK, već zato što je njegovo dejstvo predvidljivo i konzistentno – u tačno definisanoj koncentraciji daje tačno definisan nivo oštećenja. To čini „pozitivnu kontrolu“ – referentnu maksimalnu vrednost protiv koje se mere svi ostali uzorci.

Bez pozitivne kontrole, laboratorija ne bi imala način da potvrdi da li je test uopšte radio u datoj seriji eksperimenta, niti da li su rezultati uporedivi sa drugim laboratorijama širom sveta.

MOLECULE posudu za vodu razvili su domaći stručnjaci u saradnji sa naučnicima koji se već više decenija bave istraživanjem strukture vode.

Posuda je testirana na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, a svi rezultati i podaci su javno dostupni jer verujemo u transparentnost i naučnu osnovanost onoga što radimo.

MOLECULE posuda za vodu pospešuje tzv. mikroklasterizaciju – to znači da sprečava stvaranje velikih klastera molekula vode i primesa. Umesto toga, uslovljava formiranje manjih molekularnih struktura, koje lakše učestvuju u fiziološkim procesima.

Te mikrogrupe molekula vode su najvažniji nosioci fizioloških procesa u telu kućnog ljubimca i lako se organizuju da obave unos hranljivih materija u ćeliju i iznesu iz ćelije ono što joj nije potrebno (detoksikacija).

MOLECULE posuda za vodu obezbeđuje nisku mutagenost i genotoksičnost tretirane vode, što znači da „čuva“ DNK vašeg kućnog ljubimca i pomaže u održavanju njegove stabilnosti i funkcije.

Zahvaljujući tome, voda postaje biološki kvalitetnija i učinkovitija, lakše prolazi kroz ćelijske membrane (bolja osmoza), što pomaže hidrataciji i opštem stanju organizma vašeg ljubimca.

„p“ označava verovatnoću da je razlika koju merimo nastala čisto slučajno, a ne zbog stvarnog efekta.

„p < 0.05“ znači: postoji manje od 5% šanse da je razlika između dva uzorka nastala slučajem. Po globalnoj naučnoj konvenciji, to je granica iznad koje se rezultat smatra statistički značajnim.

U MOLECULE testovima:

• IBISS (Beograd, 2022): p = 0.002 – manje od 0.2% šanse za slučajnost. To je 25 puta stroži standard od minimuma.
• Firbas (Domžale, 2018): p = 0.0153 – manje od 1.5% šanse. Takođe daleko ispod praga.

Praktično: oba rezultata su statistički ozbiljno potvrđena. Nije reč o slučajnoj fluktuaciji niti o „možda jeste, možda nije“.

Da – i razlog je biološki temeljan: genetski kod je univerzalan kroz sve žive organizme. DNK luka i DNK psa, mačke ili čoveka funkcioniše po istim osnovnim principima: replikacija, deoba ćelija, prenos informacija.

Naučnica Geirid Fiskesjö je 1985. u časopisu Hereditas (102:99-112) pokazala da Allium test ima odličnu korelaciju sa testovima na sisarima u in vivo uslovima. To znači: ako voda oštećuje hromozome luka, vrlo je verovatno da će uticati i na ćelije sisara – uključujući vašeg ljubimca.

Zašto se onda ne koriste direktno testovi na sisarima? Iz dva razloga – etičkog (manje testiranja na životinjama) i praktičnog (luk je brži, jeftiniji, daje rezultate za 7 dana umesto nedeljama).

Allium test ima dve glavne varijante, i obe smo prošli – što je važna stvar, ne tehnička sitnica.

• Metafazni protokol (Firbas, Domžale 2018) – analizira ćelije u metafaznom stadijumu deobe, kada su hromozomi najvidljiviji i mogu se brojati pojedinačni hromozomski lomovi.
• Anafazno-telofazni protokol (IBISS, Beograd 2022) – analizira ćelije u anafaznom i telofaznom stadijumu, gde se traže specifične vrste oštećenja: hromozomski mostovi, fragmenti, c-mitoze, multipolarno vreteno.

Oba su međunarodno priznata, samo posmatraju različite faze iste ćelijske podele i traže različite vrste oštećenja.

Što su MOLECULE-u oba testa pokazala isti smer rezultata (smanjenje genotoksičnosti, statistički značajno) – to je važna potvrda. Znači da efekat nije artefakt jednog protokola ni jedne laboratorije. Nezavisna replikacija kroz dva metoda u dve države je ono što nauka zove „robust finding“ – rezultat koji se ne ruši lako.

Oba izveštaja su javno dostupna u svom punom PDF formatu:

• IBISS, Beograd, 19.12.2022. — Rezultati testiranja Allium anafazno-telofaznim testom (3 stranice, 0.4 MB)
• Firbas Laboratorija, Domžale, 15.08.2018. — Allium metafazni genotoksični test (7 stranica, 0.9 MB)

Ako želite da nezavisno verifikujete rezultate, možete kontaktirati institucije direktno: IBISS preko www.ibiss.bg.ac.rs, broj protokola 04-2605.

Trenutni rezultati su sertifikovani laboratorijski izveštaji – potpisani od strane sertifikovanih naučnih savetnika (dr Jelena Blagojević i dr Mirjana Mihailović za IBISS; Peter Firbas za slovenačku laboratoriju), sa zvaničnim brojem protokola i pečatom institucije.

Sama metodologija – Allium test – jeste širokо peer-reviewed; korišćena je u stotinama objavljenih naučnih radova još od sedamdesetih godina (Fiskesjö 1985, Grant 1982, Rank & Nielsen 1994). Dr Peter Firbas je objavio više radova specifično o Allium testu, uključujući studije u časopisima Caryologia (2014) i Journal of Bioremediation & Biodegradation (2013).

Konkretni MOLECULE rezultati nisu još objavljeni u peer-reviewed formatu, ali su nezavisno potvrđeni kroz dva odvojena testa u dve države, što praktično služi istoj funkciji nezavisne provere.